Posle dvogodišnje pauze, ponovo se održava čuveni Šabački vašar!

U kulturi srpskog naroda, tradicija je da se uz značajne crkvene praznike održavaju panađuri ili vašari. Tokom 19. veka, sve do početka Prvog svetskog rata, Šabac je imao dva vašara – o  Đurđevdanu i o Mitrovdanu. Nakon rata, ova dva vašara prestaju da se održavaju i zamenjuje ih Malogospojinski vašar. Kako samo ime nagoveštava, ovaj događaj počinje uoči Male Gospojine, 21. septembra i proslavlja pravoslavni praznik Rođenja Presvete Bogorodice. Od tada, vašar se redovno se održavao svake godine osim ratne 1941. kada su grad bili okupirali Nemci (ne računajući poslednje dve godine kada je epidemija virusa Korona stala na put svim vrstama okupljanja širom sveta). Zbog ove tradicije duge više od jednog veka, ovaj događaj postao je glavna asocijacija na ovaj grad i njegova glavna turistička atrakcija. Zato ćete češće čuti da ga nazivaju ,,Šabački vašar“. Ova popularna mamifestacija svake godine traje po nekoliko dana, a prethodi joj čuveno  takmičenje u humoru i satiri – „Čivijada“.
Poslednji vašar, 2019. godine, trajao je devet dana i posetilo ga je preko 250.000 ljudi. Ove godine, vašar traje deset dana – od 14. do 23. septembra. Tokom ovih nekoliko dana jedna obična livada pretvara se u pravi trgovački centar. Na Mihajlovcu, pored Save, narod se sastaje da kupuje i prodaje, da vidi i bude viđen. Trgovci iz cele Srbije i regiona, ali i iz inostranstva, dolaze da posetiocima ponude svoje proizvode i rukotvorine. Može se pazariti sve – „od igle do lokomotive“: svilene bombone, liciderska srca, orasnice, zatim igračke, odevni predmeti i razne rukotvorine, pa sve do alata i bele tehnike. Zato vašar i traje više dana, jer valja obići svaku tezgu i preturiti svaku hrpu (većinom polovnih) stvari koje prodavači donose iz cele Evrope i koje se samo na vašaru mogu naći po tako povoljnim cenama. Najveća gungula je na dan Male Gospojine, pa oni koji ne vole gužvu razgledanje i kupovinu obavljaju ranije tokom dana.
Kad padne veče, atmosfera zavri od blještavila zabavnih parkova i glasne muzike ispod šatri. Narodna, pop, rok, pa i haus muzika – svačiji ukus. Najveću atrakciju, naravno, čini zabavni park (najveći ovakve vrste u Srbiji). Dva i po hektara zemlje ispunjena su mašinama svih vrsta i veličina, za mlađe i starije. Autodrom, karusel, tvister, voz, balerina, ringišpil… Dobra zabava zagarantovana je gostima svih generacija.
Pored dobrog raspoloženja, odličnog apetita i punog novčanika, na vašar obavezno ponesite i dosta strpljenja, budući da pronalazak parking mesta nije ni malo lak. Na ovu manifestaciju dolaze ljudi iz svih delova Srbije, oko 300.000 posetilaca dnevno!

Šabački vašar nisu samo tezge, šatre, hrana i ringišpili. Šabački vašar je narodna svetkovina koja se oslanja na vekovnu tradiciju. Kao živa institucija, prilagođavao se promenljivom vremenu i uslovima, ali mu je ekonomska i društvena uloga ostala ista. Vodeći se činjenicom da su Šabac i Šapčani prepoznatljivi po Malogospojinskom vašaru i čivijaškom duhu, etnolog Suzana Lazarević uputila je pre tri godine Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe u Beogradu predlog da se čuveni šabački Malogospojinski vašar i čivijaški duh uvrste na listu kulturnog blaga Srbije. Sve je bliža tom cilju, pa su velike šanse da će Šapčani već do kraja ove godine zaštititi svoju baštinu i trajno sačuvati elemente tradicije i lokalne kulture.