Septembar je mesec najpoznatijih Šabačkih kulturno-turističkih manifestacija. Čuveni Malogospojinski vašar i Čivijada dve su od najvećih i najzabavnijih atrakcija ovog grada.
Kao festival bekrijskog duha, Čivijada je zaživela 1968. godine, pod sloganom “Belosvetski vašar humora i satire”, ali poreklo njenog naziva datira čitav vek ranije. Kada i kako je čivija postala prenosno značenje za šeret? Poznato je nekoliko verzija ove priče.
Priča o Čivijašima ima političku pozadinu, koja je vremenom izbledela i od koje je ostala zapamćena samo šaljiva strana. Naime, na Đurđevdan, 6. maja 1818. godine, knez Miloš Obrenović proglašava Kragujevac srpskom prestonicom i tako je bilo sve do 1841. godine, kada je došlo do političkih promena koje su uslovile da položaj Kragujevca više ne odgovara, zbog njegove udaljenosti i tada vrlo loših saobraćajnih veza. Iz tog razloga, Knez Mihailo Obrenović traži da nova prestonica Srbije bude Šabac, grad koji ne samo što bio na znatno povoljnoj poziciji, već je u to vreme bio i kulturno i privredno žarište Srbije.

Najpopularnija verzija kaže da su Šapčani čiviju izvadili iz točka fijakera kojim se u njihov grad dovezao knez Mihailo Obrenović. Sav ponosan, knez se vozao po gradu u kojim je rukovodio njegov stric Jevrem Obrenović. Šapčani, tada većinom naklonjeni drugoj velikoj dinastiji (Karađorđevićima), knezu su iz točka izvadili čiviju. Nakon što je ustao iz prašine, otresajući pesak s odela, Mihailo je prigovorio: „Čivijaši”. Uvređeni knez se iz tog razloga odlučuje da, umesto Šapca, nova prestonica Srbije bude Beograd.

Prema prvoj varijanti priče, u stara vremena, po povratku sa pijace Šapčani bi svraćali u kafane, kojih je tada bilo iza svakog ugla. Nakon što bi popili po jednu ili pet, praktikovali su da se do kuća trkaju svojim taljigama. Veselje od rakije i adrenalin od trke motivisali su ih da jedan drugom, iz šale, počnu da vade čivije iz točkova.

Druga verzija vezuje šabačku čiviju za valjevskog trgovca Marka Kabalu, koji je po ovim krajevima prodavao rakiju. Bio je ljubitelj kartanja, zbog čega je često dolazio u Šabac. Dok je Marko sedeo za kockarskim stolom, Šapčani bi napili njegove kiridžije i burad rakije zamenili buradi s vodom. Drugom prilikom, Kabala je u kafani kod svog prijatelja i velikog šaljivdžije Mije Ražića na kartama dobio fijaker. Dogovor je bio da Šapčani fijaker doteraju u Valjevo i tamo ga predaju Marku. Pred samu primopredaju, Mija je naložio da se iz točkova povade čivije. Kabala se ponosno popeo na fijaker i kroz nekoliko sekundi završio u prašini.

Rame uz rame sa prvom Čivijadom išlo je i osnivanje ,,Čivijaške republike“, čiji je predsednik bio Mihailo Mile Stanković, Šapčanin koji je godinama na Radio Beograd vodio emisiju „Veselo veče”. Ovako je Mile opisao republiku: „Umesto konstruktivnih parola nudimo vam – humorističke pesme i priče, umesto mudrih političkih postavki – aforizme, a umesto investicionih projekata – karikature“. Sledeći predsednik bio je Branko Ćopić, a nakon njih upravljali su i Nela Eržišnik, Mija Aleksić, Dragiša Penjin, Milenko Zablaćanski, Dušan Kovačević, Jelisaveta Seka Sablić, Lane Gutović i mnogi drugi.
Poznati nezavisni humoristički list „Čivija“ nije se pojavio na početku Čivijade jer je manfestacija uzburkala javnost, a 11. septembra 1969. javni tužilac ocenio je list kao društveno štetan. Smatralo se da deo karikatura i aforizama predstavljaju napad na društveno-politički sistem i na politiku Saveza komunista i da šalju lošu sliku grada i građana. U štampariji „Politike” zaplenjeno je deset hiljada primeraka čiji je urednik bio Milovan Vitezović, a tekstove su pisali veliki autori poput Matije Bećkovića, Duška Radovića, Branka Ćopića, Vlade Bulatovića Viba i drugih. Zbog štampanja pesama „Danga“, „Stradija“ i „Narod“, autora i urednika Milovana Vitezovića, kao i zbog karikatura koje uvredljivo i neobjektivno govore o položaju radnih ljudi u SFRJ, Okružni sud u Beogradu zabranio je distribuciju lista.
Ali postoji svojevrsna draž u rađenju onoga što je zabranjeno. Šapčani kažu da su se najjače smejali u periodu zabranjene Čivijade, a to je trajalo punih šesnaest godina, sve do 1990. godine.
Čivijaška republika 1992. godine na kratko menja državno uređenje ― postaje kneževina, a na godišnjem nivou bira se predsednik čivijaške vlade. Poznati šabački pesnik, Dragiša Penjin koji je ustanovio Čivijaško knjaževstvo, sebe je proglasio za čivijaškog knjaza. Dušan Kovačević, prvi predsednik nakon ukinute zabrane, rekao je: „Ovo je vreme drame. Satira je izgubila smisao koji je imala. Danas čak i ljudi na vlasti pokušavaju da se bave satirom i to u direktnom prenosu“. Posle smrti Dragiše Penjina, 2000. godine, Čivijada se ponovo vraća u formu republike i ostaje takva do danas. Humoristički list „Čivija“ i dalje objavljuje, ali samo za Čivijadu. Za njega pišu najbolji tvorci humora i satire, ne samo iz Srbije nego sa svih prostora bivše Jugoslavije.
„Čivijada“ neguje izvorni humoristički duh mačvanskog naroda ovog kraja i oslikava spremnost Šapčana na šalu i doskočicu, kako na tuđi tako i na sopstveni račun. Današnja „Čivijada“ počinje podizanjem zastave Čivijaške republike, a dalji programski sadržaj nudi Međunarodni Čivijaški karneval, izložbu karikatura, promociju lista „Čivija“, a veliku atrakciju kod građana i turista predstavljaju redovni predsednički izbori Vlade Čivijaške republike. Raspisuje se i nagradni javni konkurs za najbolje karikature, satirične priče i aforizme.
Prošle godine krizni štab u Šapcu doneo je odluku o zabrani javnih manifestacija, pa tako nismo mogli da uživamo u potpunoj festivalskoj atmosferi Šabačkog vašara i Čivijaškog karnevala. Ove, 2022. godine, dođite da zajedno obeležimo preko pola veka „belosvetskog vašara humora i satire“ ― 54. „Čivijadu“ u Šapcu koja će se održati 15—17. septembra na gradskom trgu.